Severna Koreja važi za jednu od najzatvorenijih i najkontroverznijih država na svetu. Zbog strogog političkog sistema, života pod stalnim nadzorom i brojnih ograničenja koja ne postoje u većini drugih zemalja, ova država godinama privlači pažnju svetske javnosti.
Dok su mnoge informacije o svakodnevnom životu u Severnoj Koreji teško proverljive zbog ograničenog pristupa zemlji, brojni izveštaji svedoče o pravilima koja mnogima deluju nezamislivo. U nastavku donosimo deset najstrašnijih i najneobičnijih pravila koja oblikuju život miliona ljudi u ovoj izolovanoj zemlji.
Stroga lojalnost vođi
U Severnoj Koreji porodica Kim vlada zemljom još od njenog osnivanja 1948. godine. Portreti Kim Il-sunga i Kim Jong-ila obavezno se nalaze u gotovo svim domovima, školama i državnim institucijama, a građani su dužni da ih održavaju čistim i neoštećenim.
U školama se od najranijeg uzrasta uče lekcije o dostignućima vladajuće porodice, dok su mediji gotovo u potpunosti posvećeni promovisanju državnog rukovodstva. Kritika vlasti smatra se ozbiljnim krivičnim delom.
Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, osobe optužene za političku nelojalnost mogu završiti u zatvorima ili radnim logorima.
Ograničen pristup internetu
Za razliku od većine sveta, obični građani Severne Koreje uglavnom nemaju pristup globalnom internetu. Umesto toga koriste domaću mrežu poznatu kao „Kvangmjong“, koja sadrži ograničen broj sajtova odobrenih od države.
Na toj mreži dostupni su državni mediji, obrazovni sadržaji i pojedine internet stranice koje kontrolišu vlasti. Strane društvene mreže poput Facebooka, Instagrama, YouTubea ili X-a nisu dostupne većini stanovništva.
Pun pristup internetu uglavnom imaju samo određeni državni službenici, istraživači i pripadnici elite.
Stroga kontrola medija
Svi televizijski kanali, radio stanice i novine nalaze se pod državnom kontrolom. Vesti se objavljuju prema zvaničnoj državnoj politici, dok su strani izvori informacija uglavnom nedostupni.
Radio prijemnici koji se prodaju građanima često su fabrički podešeni na državne frekvencije. Menjanje podešavanja bez dozvole može predstavljati prekršaj.
Posedovanje stranih filmova, serija ili muzike, posebno sadržaja iz Južne Koreje, godinama je predmet oštrih kazni, uključujući zatvorske kazne.
Ograničenja putovanja
Građani ne mogu slobodno da se kreću između svih delova zemlje bez posebnih dozvola. Za odlazak u pojedine gradove ili regije često je potrebna saglasnost lokalnih vlasti.
Glavni grad Pjongjang posebno je kontrolisan. U njemu uglavnom žive ljudi koje država smatra lojalnim i politički pouzdanim.
Napustiti zemlju bez dozvole praktično je nemoguće, a pokušaji bekstva preko granice sa Kinom ili drugim državama nose velike rizike.
Frizure pod kontrolom države
Godinama kruže izveštaji da država preporučuje ili odobrava određene stilove frizura za muškarce i žene. Takve smernice predstavljaju deo šire kampanje za očuvanje „socijalističkog izgleda“.
Muškarcima se uglavnom preporučuju kratke frizure, dok su određeni moderni ili zapadni stilovi nepoželjni. Slična pravila važila su i za žene.
Iako su se neka pravila vremenom menjala, vlasti i dalje vode računa o tome da spoljašnji izgled bude u skladu sa državnim normama.
Kolektivno kažnjavanje
Jedna od najkontroverznijih praksi povezuje se sa principom prema kojem posledice za određene političke prestupe mogu snositi i članovi porodice.
Prema svedočenjima prebeglih građana, vlasti su u prošlosti primenjivale sistem prema kojem su roditelji, deca ili drugi rođaci mogli biti kažnjeni zbog postupaka jednog člana porodice.
Organizacije za ljudska prava godinama kritikuju ovakvu praksu, navodeći da predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava.
Obavezna vojna služba
Severna Koreja ima jednu od najvećih armija na svetu u odnosu na broj stanovnika. Vojna služba predstavlja važan deo života velikog broja građana.
Muškarci često provode više godina u vojsci, dok i mnoge žene imaju obavezu služenja vojnog roka. Dužina službe menjala se tokom godina.
Vojska ima značajnu ulogu u društvu i često učestvuje ne samo u odbrani zemlje već i u velikim građevinskim i infrastrukturnim projektima.
Ograničenja verskih aktivnosti
Ustav formalno garantuje određene verske slobode, ali su verske aktivnosti pod strogim nadzorom države. Registrovane verske institucije funkcionišu pod kontrolom vlasti.
Nezavisne verske aktivnosti i okupljanja mogu izazvati sumnju državnih organa. Posebno se kontrolišu kontakti sa verskim organizacijama iz inostranstva.
Brojne međunarodne organizacije navode da su pripadnici pojedinih verskih zajednica bili izloženi pritiscima i kažnjavanju.
Zabrana stranih kulturnih uticaja
Vlasti nastoje da ograniče širenje stranih kulturnih sadržaja, naročito onih iz Južne Koreje. Serije, filmovi i muzika iz te zemlje smatraju se posebno osetljivim.
Tokom poslednjih godina doneti su dodatni zakoni kojima se pooštravaju kazne za distribuciju i gledanje zabranjenih sadržaja.
Uprkos tome, pojedini strani filmovi, serije i muzika i dalje ilegalno ulaze u zemlju preko USB uređaja i memorijskih kartica.
Stalni nadzor
Severna Koreja raspolaže širokom mrežom bezbednosnih i nadzornih struktura. Građani se suočavaju sa čestim proverama i kontrolama u svakodnevnom životu.
U mnogim naseljima postoje lokalne organizacije koje prate aktivnosti stanovnika i redovno podnose izveštaje vlastima. Takav sistem omogućava državi da prati ponašanje građana na lokalnom nivou.
Brojni prebezi navode da su ljudi često veoma oprezni u privatnim razgovorima jer nikada nisu sigurni ko bi njihove reči mogao prijaviti nadležnim organima.