Braća Chang Bunker i Eng Bunker, rođena 11. maja 1811. godine u Sijam, današnjem Tajland, bili su sijamski blizanci spojeni ligamentom iznad kukova.
Njihova majka ih je podsticala da što više istežu ligament koji ih je povezivao kako bi mogli da funkcionišu što samostalnije. Vremenom se taj spoj proširio na oko 12 centimetara, što im je omogućilo veću pokretljivost.
Zahvaljujući njihovoj svetskoj slavi, izraz „sijamski blizanci“ kasnije je počeo da se koristi za sve spojene blizance, bez obzira na poreklo.
Braća su vodila aktivan život – trčala su, plivala i pomagala roditeljima u poljoprivrednim i kućnim poslovima.
Jednom prilikom primetio ih je britanski trgovac Robert Hunter, koji je njihove roditelje ubedio da ih odvedu na Zapad kako bi nastupali u cirkusu.
Tamo su nastupali i do šest dana nedeljno, izvodeći salta, podižući tegove i igrajući šah pred publikom.
Lekari otkrili neobične reakcije
Lekari koji su ih proučavali tvrdili su da su blizanci često osećali iste senzacije. Na primer, ako bi jedan bio golican ili pojeo nešto što mu nije prijalo, reakciju bi, prema tadašnjim zapisima, osećao i drugi.
Pored toga, opisivani su kao veoma inteligentni i obrazovani ljudi.
Oženili su dve sestre i dobili 21 dete
Braća su se 1838. godine preselila u North Carolina, gde su upoznala dve sestre koje su živele u njihovom komšiluku.
Čang se zaljubio u jednu od njih, a pošto su osećanja bila uzvraćena, dogovoreno je da se i Eng oženi drugom sestrom.
Iako je mnogima bilo teško da zamisle kako funkcioniše njihov bračni život, oba brata dobila su brojno potomstvo.
Čang je imao desetoro dece, dok je Eng postao otac jedanaestoro dece.
Krevet u kojem su spavali bio je prilagođen za četiri osobe – braća su ležala u sredini, dok su njihove supruge spavale sa spoljne strane.
Strah od razdvajanja i zajednički kraj
Tokom American Civil War ostali su bez većeg dela prihoda, pa su odlučili da se vrate nastupima u cirkusu.
Kasnije je Čang doživeo moždani udar, nakon kojeg mu je desna strana tela ostala paralizovana.
Iako su godinama odbijali mogućnost operativnog razdvajanja, u starosti su počeli da strahuju da bi jedan od njih mogao umreti pre drugog, ostavljajući brata vezanog za telo preminulog.
Lekari ipak nisu želeli da izvrše takav zahvat.
Godine 1874. Čang je oboleo od bronhitisa i preminuo.
Eng se probudio pored mrtvog brata i, prema zapisima iz tog vremena, u panici nije znao šta da radi.
Navodno je tada izgovorio: „Onda ću i ja poći“, a samo tri sata kasnije i on je preminuo.