Pušenje ostaje jedan od najvećih javnozdravstvenih problema na Balkanu, a najnovije procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da se region i dalje nalazi među delovima Evrope sa veoma visokim udelom korisnika duvana.
Prema najnovijim procenama WHO za 2024. godinu, među državama koje smo obuhvatili najveći udeo odraslih korisnika duvana imaju Makedonija i Srbija, sa oko 40% stanovništva starog 15 i više godina. Slede Bugarska sa 39%, Bosna i Hercegovina i Crna Gora sa po 37%, dok je Hrvatska na oko 34%.
Važno je, međutim, precizirati šta ova statistika meri. WHO-ov indikator obuhvata trenutnu upotrebu duvana među stanovništvom starosti 15 i više godina, dnevno ili nednevno, i uključuje različite duvanske proizvode. Dakle, ne znači bukvalno da toliki procenat stanovništva puši isključivo fabričke cigarete.
Makedonija i Srbija na vrhu
Najnovija WHO procena za 2024. stavlja Makedoniju i Srbiju na oko 40%.
To praktično znači da je prema modelovanoj proceni otprilike četiri od deset osoba starosti 15 i više godina trenutno korisnik duvana. WHO za Makedoniju navodi 40%, a za Srbiju takođe 40%.
Za Makedoniju je pušenje već godinama jedan od najizraženijih javnozdravstvenih problema. WHO je ranije ukazivao na veoma visoku prevalenciju pušenja u zemlji, dok novija procena za 2024. i dalje pokazuje da se zemlja nalazi u samom evropskom vrhu.
Srbija je takođe među zemljama sa veoma visokim nivoom pušenja. WHO-ov dokument o investicijama u kontrolu duvana u Srbiji navodi da su pušačke stope među najvišima u Evropi.
Bugarska odmah iza
Na trećem mestu je Bugarska sa oko 39%.
To znači da je i u Bugarskoj približno četiri od deset osoba starosti 15 i više godina obuhvaćeno procenom kao trenutni korisnik duvana. WHO-ova procena za 2024. svrstava Bugarsku među zemlje sa najvišim stopama u Evropi.
Bugarska već godinama ima izražen problem sa pušenjem. U poslednjem nacionalno reprezentativnom istraživanju koje WHO prikazuje u svom country profilu, pušenje je bilo naročito rašireno među muškarcima, ali je bilo visoko i među ženama.
Bosna i Hercegovina i Crna Gora: 37%
Na sledećem mestu nalaze se Bosna i Hercegovina i Crna Gora, sa procenjenih 37%.
Kod Crne Gore, aktuelna procena za 2024. iznosi oko 37% odraslih pušača, odnosno oko 188.000 trenutnih pušača.
To je izuzetno visok nivo kada se uporedi sa evropskim prosekom. WHO za ceo evropski region procenjuje da je 2024. godine oko 24,1% odraslih koristilo duvan, što znači da su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija i Srbija znatno iznad regionalnog proseka.
Hrvatska takođe visoko
Hrvatska se nalazi oko 34% prema WHO proceni za 2024. godinu.
Iako je ta stopa niža nego u Makedoniji, Srbiji ili Bugarskoj, i dalje je znatno iznad procenjenog proseka WHO evropskog regiona.
Grčka oko 30%
U Grčkoj je procenjena stopa za 2024. oko 30%.
Zanimljivo je da se procene značajno razlikuju po godinama, što pokazuje zašto je važno koristiti jednu konzistentnu WHO seriju kada se zemlje porede. Za 2024. WHO procenjuje oko 30% korisnika duvana među osobama starosti 15 i više godina.
Drugi izvor koji koristi WHO podatke navodi oko 2,4 miliona trenutnih pušača u Grčkoj 2024. godine, uz procenjenu stopu trenutnog pušenja od 27,5%, što pokazuje da razlika može nastati zbog toga da li se govori o širem indikatoru upotrebe duvana ili konkretnom indikatoru pušenja.
Slovenija i Albanija imaju najniže stope među našim državama
Na drugom kraju naše balkanske liste nalaze se Slovenija i Albanija.
WHO za 2024. procenjuje oko 21% za Sloveniju i oko 21% za Albaniju u relevantnim prikazima prevalencije.
Za Albaniju je dodatno procenjeno oko 493.000 trenutnih pušača u 2024. godini, uz prevalenciju od 21,5%.
To je približno dvostruko niži nivo od onoga koji WHO procenjuje za Makedoniju i Srbiju.
Balkan iznad evropskog proseka
Šira slika je posebno zanimljiva.
WHO za 2024. procenjuje da je u evropskom regionu 24,1% osoba starosti 15 i više godina trenutno koristilo duvan, što je manje nego 34,9% 2000. godine. Ipak, Evropa i dalje ostaje jedan od regiona sveta sa najvišim nivoima upotrebe duvana.
Upravo zemlje Balkana pokazuju koliko je taj problem neravnomerno raspoređen. Dok su neke države već značajno smanjile prevalenciju, druge i dalje imaju stope od gotovo 40%.
Zašto su stope toliko visoke?
Pušenje na Balkanu nije samo posledica individualnih navika. Na njega utiču cena cigareta, dostupnost duvanskih proizvoda, društvena prihvatljivost pušenja, sprovođenje zabrana pušenja, marketing, poreska politika i mogućnost lečenja zavisnosti od nikotina.
WHO je u julu 2026. posebno istakao da su zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija – ponovo potvrdile potrebu za snažnijim politikama kontrole duvana i zaštitom stanovništva od duvanskog dima.
Rangiranje Balkana
Prema WHO procenama za 2024. godinu, naša lista izgleda ovako:
- Makedonija — 40%
1. Srbija — 40%
3. Bugarska — 39%
4. Bosna i Hercegovina — 37%
4. Crna Gora — 37%
6. Hrvatska — 34%
7. Grčka — 30%
8. Albanija — 21%
8. Slovenija — 21%
Kosovo nije prikazano u istoj WHO tabeli za 2024. godinu, pa ga ne treba ubacivati u ovo rangiranje bez metodološki uporedivog podatka.
Važno je i da se ove vrednosti ne tumače kao precizan broj ljudi koji puše samo cigarete. WHO indikator govori o trenutnoj upotrebi duvana kod osoba 15+, a njegove modelovane procene služe prvenstveno za međunarodno poređenje.