Kada se govori o bezbednosti i kriminalu, ukupan broj ubistava nije dovoljan da bi se države međusobno pošteno uporedile. Zemlje imaju različit broj stanovnika, pa se zato međunarodna statistika uglavnom posmatra kroz stopu namernih ubistava na 100.000 stanovnika.
Prema najnovijim dostupnim podacima Svetske banke i Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), za 2023. godinu Makedonija je među državama naše balkanske grupe imala najvišu stopu od 1,53 namerna ubistva na 100.000 stanovnika. Slede Albanija sa 1,39 i Srbija sa 1,31.
Treba, međutim, naglasiti da je reč o stopi žrtava namernog ubistva, a ne o broju svih ubistava evidentiranih u policijskim statistikama. UNODC ovaj indikator definiše kao ukupan broj žrtava namernog ubistva podeljen sa ukupnim brojem stanovnika i izražen na 100.000 stanovnika.
Makedonija na prvom mestu među državama sa podacima za 2023.
Makedonija je u 2023. godini imala 1,53 žrtve namernog ubistva na 100.000 stanovnika.
World Bank podatke za Makedoniju preuzima iz UNODC baze, a serija trenutno ide do 2023. godine.
To je najviša stopa među devet država sa podacima za 2023. u našoj listi. Razlika, međutim, nije velika: Albanija je na 1,39, a Srbija na 1,31.
Albanija: 1,39 na 100.000
Albanija je 2023. imala 1,39 namernih ubistava na 100.000 stanovnika, što je njena najniža vrednost u dostupnoj seriji od 1992. godine.
Prema World Bank/UNODC podacima, stopa je u odnosu na 2022. godinu smanjena za 18,3 odsto.
To pokazuje koliko se dugoročna situacija razlikuje od perioda devedesetih: Albanija je 1997. godine imala rekordnu stopu od čak 41,3 na 100.000 stanovnika, dok je 2023. pala na 1,39.
Srbija: 1,31 na 100.000
U Srbiji je 2023. registrovana stopa od 1,31 namernog ubistva na 100.000 stanovnika.
To je povećanje u odnosu na 2022. godinu, kada je stopa iznosila 1,09. World Bank navodi da je rast između 2022. i 2023. godine iznosio oko 20,6 odsto.
Ipak, dugoročno posmatrano, Srbija se nalazi znatno ispod nivoa sa početka 2000-ih, kada je stopa bila znatno viša.
Bosna i Hercegovina: 1,22
Bosna i Hercegovina je 2023. godine imala 1,22 namerna ubistva na 100.000 stanovnika.
Prema World Bank podacima, to je povećanje od oko 12,1 odsto u odnosu na 2022. godinu. Ipak, dugoročno je stopa znatno niža nego početkom ovog veka.
Bugarska: 1,09
Bugarska je na 1,09 na 100.000 stanovnika.
To je jedna od najnižih vrednosti u njenoj istorijskoj seriji, koja datira od 1990. godine. U poređenju sa sredinom devedesetih, kada je stopa bila skoro šest puta viša, današnja vrednost predstavlja ogroman dugoročni pad.
Grčka: 0,84
Grčka je u 2023. godini imala 0,84 namerna ubistva na 100.000 stanovnika.
Prema World Bank podacima, stopa je pala za oko četvrtinu u odnosu na 2022. godinu.
Time je Grčka ispod nivoa Makedonije, Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Bugarske.
Crna Gora: 0,79
Crna Gora je 2023. godine imala 0,79 namernih ubistava na 100.000 stanovnika.
To predstavlja izrazit pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je stopa bila 2,60.
Zbog male populacije, kod Crne Gore čak i nekoliko slučajeva više ili manje može značajno promeniti godišnju stopu, pa pojedinačne godine treba tumačiti sa oprezom.
Hrvatska: 0,67
Hrvatska je na 0,67 namernih ubistava na 100.000 stanovnika.
To je niže nego 2022. godine, kada je stopa bila 0,79. Istovremeno, 2023. predstavlja jednu od nižih vrednosti u dugoj istorijskoj seriji Hrvatske.
Slovenija: najmanja stopa u grupi
Na dnu liste nalazi se Slovenija, sa samo 0,57 namernih ubistava na 100.000 stanovnika u 2023. godini.
To je jedna od najnižih vrednosti koju Slovenija beleži u dostupnoj seriji.
A gde je Kosovo?
Kosovo zahteva posebnu napomenu.
U aktuelnoj World Bank seriji nema podatka za 2023. godinu. Poslednja dostupna vrednost je 1,89 na 100.000 stanovnika iz 2021. godine.
Zato nije metodološki korektno reći da je Kosovo 2023. godine bilo „na prvom mestu“. Njegova vrednost od 1,89 jeste viša od svih ostalih vrednosti iz 2023. u ovoj grupi, ali pripada drugoj godini.
Šta zapravo pokazuje ova statistika?
Rang-lista je korisna jer uklanja veliki deo problema koji nastaje kada se porede samo apsolutni brojevi.
Na primer, Srbija sa više od šest miliona stanovnika prirodno može imati više žrtava nego Crna Gora, koja ima nešto više od 600.000 stanovnika. Ali kada se broj prilagodi veličini populacije, dobija se realnija slika rizika na nivou stanovništva.
Ipak, čak ni stopa na 100.000 ne treba da se tumači bez konteksta. UNODC navodi da su nacionalni podaci o namernim ubistvima prikupljeni od država kroz UN-CTS i druge izvore, dok su međunarodni pokazatelji zasnovani na tim nacionalnim podacima.
Zbog toga je za novinarsku upotrebu najpreciznije reći „stopa namernih ubistava“, a ne jednostavno „koliko je neka zemlja kriminalna“.
Balkanska rang-lista
Ako gledamo samo zemlje sa poslednjim dostupnim podatkom za 2023. godinu, redosled je:
- Makedonija — 1,53
2. Albanija — 1,39
3. Srbija — 1,31
4. Bosna i Hercegovina — 1,22
5. Bugarska — 1,09
6. Grčka — 0,84
7. Crna Gora — 0,79
8. Hrvatska — 0,67
9. Slovenija — 0,57
Kosovo — 1,89 (2021.) – nije direktno uporedivo sa 2023. podacima.