U Japanu se škola smatra važnim korakom u životu, zbog čega školska godina traje oko 210 dana, što je duže nego u mnogim drugim zemljama.
Iako japanski obrazovni sistem ima mnogo sličnosti sa sistemima širom sveta, pojedine prakse izdvajaju ga od drugih i često privlače pažnju stranaca.
1. Spavanje na času ne smatra se uvek znakom nepoštovanja
U Japanu se može dogoditi da učenik zadrema tokom časa, a takvo ponašanje ponekad se posmatra u kontekstu napornog rasporeda i nedostatka sna. Ipak, to ne znači da škole zvanično podstiču spavanje na nastavi ili da se ono uvek smatra znakom posvećenosti.
2. Vaspitanje i lepo ponašanje važni su koliko i znanje
U prvim godinama školovanja veliki značaj pridaje se razvijanju društvenih veština, poštovanja i odgovornosti. Deca uče da sarađuju, budu obzirna prema drugima i razvijaju osećaj zajedništva.
Posebna pažnja posvećuje se ljubaznosti, empatiji i odnosu prema prirodi i životinjama. Cilj je da učenici, osim školskog znanja, steknu i navike koje će im pomoći u svakodnevnom životu.
3. Učenici sami čiste učionice, a ponekad i toalete
Dok se u mnogim zemljama za održavanje čistoće školskih prostorija brine posebno osoblje, u japanskim školama učenici često učestvuju u čišćenju.
Ova praksa poznata je kao „soji“ i predstavlja deo školskog života. Učenici čiste učionice, hodnike i druge zajedničke prostorije, a u nekim školama i toalete.
Na taj način uče da zajednički prostor pripada svima i da je njegova čistoća zajednička odgovornost.
4. Nastavnici ponekad ručaju zajedno sa učenicima
Zajednički obroci predstavljaju još jedan način na koji japanske škole podstiču osećaj zajedništva. U mnogim školama učenici ručaju u učionicama, a nastavnici im se često pridružuju.
Osim što obezbeđuje vreme za obrok, ova praksa može da pomogne deci da razviju zdrave prehrambene navike, nauče da poštuju pravila za stolom i bolje se povežu sa svojim vršnjacima i nastavnicima.
5. Mnogi učenici pohađaju dodatne časove posle škole
U Japanu su veoma popularne privatne škole za dodatnu nastavu poznate kao „džuku“ (juku). Učenici ih pohađaju kako bi unapredili znanje i pripremili se za prijemne ispite.
Za mnoge porodice upis u kvalitetnu srednju školu predstavlja važan cilj, pa dodatna nastava može da postane značajan deo svakodnevnog rasporeda.
Neki učenici zbog toga uče i u večernjim satima, a pojedini nastavljaju sa učenjem tokom vikenda i školskih raspusta.
6. Školske uniforme su veoma rasprostranjene
Uniforme su karakterističan deo japanskog školskog života, naročito u srednjim školama. Njihov izgled zavisi od ustanove, a često uključuju sako, košulju, kravatu ili suknju, odnosno pantalone.
Uniforme se obično povezuju sa osećajem pripadnosti školi i zajedničkim identitetom učenika. Ipak, nisu obavezne u svim japanskim školama, jer pravila zavise od ustanove.
7. Školski život podrazumeva mnogo više od nastave
U japanskim školama značajno mesto zauzimaju klubovi, sportske aktivnosti, kulturne sekcije i različiti zajednički projekti. Učenici mogu da se bave sportom, muzikom, umetnošću ili drugim interesovanjima.
Ove aktivnosti pružaju priliku da razvijaju timski duh, disciplinu i upornost, ali i da steknu prijatelje i nauče kako da funkcionišu u grupi.
Japanski obrazovni sistem često se izdvaja po disciplini, odgovornosti i naglasku na zajedništvu. Ipak, iza tih prednosti postoje i izazovi, poput velikog pritiska zbog ispita i dugog vremena provedenog u učenju.
Upravo zbog toga japanske škole predstavljaju zanimljiv primer kako obrazovanje može da obuhvati mnogo više od samog usvajanja znanja.