Stotine miliona, pa čak i milijarde tona zlata kriju se u slanim vodama naše planete.
To znači da se, prema najkonzervativnijim procenama, u okeanima nalazi zlato vredno čak 822,8 biliona dolara, dok prema najoptimističnijim procenama njegova vrednost dostiže neverovatnih 400 biliona dolara.
Na primer, veruje se da se u severnom Atlantiku i severnom Pacifiku nalazi najmanje 20 miliona tona, a prema nekim procenama čak i do 10 milijardi tona zlata, rasutog u ukupno 1.338.000.000 kubnih kilometara vode.
Ovako veliki raspon procenjenih količina zlata pokazuje koliko su ovakva istraživanja neprecizna i koliko su njihove procene podložne nagađanjima.
Za početak, teško je precizno utvrditi i ukupnu zapreminu slane vode na Zemlji. Dobro utvrđeni podaci pokazuju da ona čini oko 97 odsto ukupne količine vode na našoj planeti i prekriva približno 70 odsto njene površine, ali je veoma teško govoriti o potpuno preciznim zapreminama i dubinama okeana.
Ipak, ako se uzmu u obzir navedene procene, trenutna tržišna vrednost zlata i najkonzervativnija procena njegove koncentracije u vodi, dolazi se do iznosa od 822,8 biliona američkih dolara u zlatu koje se nalazi u okeanima širom sveta, piše časopis Forbes.
Za poređenje, zbirni bruto domaći proizvod svih zemalja sveta iznosi oko 112,6 biliona dolara.
Međutim, u svakom litru morske vode nalazi se tek nekoliko desetina bilionitih delova grama zlata, zbog čega bi njegovo izdvajanje bilo izuzetno složeno i preskupo.
S druge strane, kada je reč o zlatu koje leži na morskom dnu u obliku zlatnih poluga, dukata ili nakita, izgubljenom u brodolomima tokom vekova, teško je dati pouzdanu stručnu procenu njegove ukupne količine.
Od rimskih galija, preko gusarskih brodova, pa sve do Titanika, potonuli brodovi i njihova skrivena blaga vekovima zaokupljaju ljudsku maštu.