Ljudi koji na prvi pogled deluju sasvim obično žive u naizgled običnom selu, odlaze u prodavnice, šetaju parkovima i sede u kafićima. Ipak, svaki njihov korak prati se kamerama, dok su mnogi ljudi oko njih zapravo deo posebnog sistema nege. Ono što izgleda kao svakodnevni život zapravo je jedinstven projekat namenjen osobama sa teškim oblicima demencije.
Na svega dvadesetak kilometara od Amsterdama nalazi se Hogevej, posebno naselje koje na prvi pogled izgleda kao tipično holandsko selo. Uređene kuće, prodavnice, kafići i vrtovi stvaraju utisak sasvim normalne zajednice.
Međutim, Hogevej nije obično selo već specijalizovani centar za osobe sa teškom demencijom i Alchajmerovom bolešću. Njegovi osnivači želeli su da zamene klasične staračke domove, bolničke hodnike i zatvorena odeljenja okruženjem koje podseća na stvaran život.
Stanovnici žive u kućama, posećuju pozorište, poštu, prodavnice i društvene klubove. Prodavci, konobari, baštovani i drugo osoblje zapravo su obučeni negovatelji koji brinu o njihovoj bezbednosti i dobrobiti.
Idejni tvorac projekta je medicinska sestra Ivon van Amerongen, koja je godinama radila u tradicionalnim domovima za stare. Posmatrajući svakodnevne probleme osoba sa demencijom, došla je na ideju da stvori okruženje u kojem će ljudi moći da zadrže osećaj dostojanstva, samostalnosti i normalnog života.
Nakon dugogodišnjeg planiranja, selo je otvoreno 2009. godine. Na prostoru od sedam hektara izgrađeno je gotovo trideset kuća. U svakoj živi šest do sedam osoba, grupisanih prema sličnim interesovanjima i životnim navikama.
Stanovnici sami odlučuju kada će doručkovati ili ručati. Mogu da posećuju lokalni kafić ili da jedu kod kuće. Dobijaju simboličan novac koji koriste u prodavnici ili restoranu, a cilj svega je da zadrže osećaj samostalnosti i svakodnevne rutine.
Istraživanja su pokazala da stanovnici Hogeveja često imaju bolji kvalitet života, više se druže i zadovoljniji su svakodnevicom. Osnovna ideja projekta jeste da mirno i poznato okruženje pozitivno utiče na psihičko i fizičko stanje ljudi.
U selo se primaju isključivo osobe sa uznapredovalom demencijom ili Alchajmerovom bolešću. Zbog velikog interesovanja, mesta se veoma retko oslobađaju.
Izgradnja sela koštala je oko 25 miliona dolara, dok država kroz subvencije pomaže porodicama da lakše pokriju troškove smeštaja i nege.
Iako ne predstavlja lek za demenciju, Hogevej se danas smatra jednim od najpoznatijih primera drugačijeg pristupa brizi o osobama sa poremećajima pamćenja, pokazujući da kvalitet života može biti značajno bolji čak i u najtežim fazama bolesti.