Poslednjih meseci, a posebno od pojave ChatGPT, sve više se govori o mogućnostima čet-botova i potencijalu veštačke inteligencije.
Čet-botovi se već godinama koriste u pojedinim profesijama, poput korisničke podrške.
Kako tehnologija napreduje, oni postaju sve inteligentniji i sposobni da obavljaju sve složenije zadatke.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li bi veštačka inteligencija mogla da zameni ljude na određenim radnim mestima.
Iako su pojedine nedavne studije pokazale da će veštačka inteligencija najviše uticati na bolje plaćene poslove koji zahtevaju visoko obrazovanje, činjenica je da su radna mesta u brojnim industrijama izložena promenama, piše N1.hr.
U studiji University of Pennsylvania navodi se da bi veštačka inteligencija mogla da utiče na najmanje 10 odsto radnih zadataka kod oko 80 odsto američke radne snage.
Prema navodima Komando-a, istraživanje je koristilo pojam „izloženost“ veštačkoj inteligenciji kao ključni pokazatelj.
Radno mesto se smatra izloženim ukoliko AI može da skrati vreme potrebno za obavljanje određenog zadatka za najmanje 50 odsto.
Poslovi sa najvećim nivoom izloženosti
Prema rezultatima istraživanja, među profesijama koje bi mogle biti najviše pogođene razvojem veštačke inteligencije nalaze se:
– matematičari;
-poreski stručnjaci;
-pisci i autori tekstova;
-veb dizajneri i dizajneri digitalnih interfejsa;
-anketari i istraživači javnog mnjenja;
-prevodioci i tumači;
-stručnjaci za odnose s javnošću;
-pesnici, tekstopisci i kreativni pisci;
-lektori;
-računovođe i revizori;
-novinski analitičari, reporteri i novinari;
-pravni sekretari i administrativni asistenti.
S druge strane, radnici u ugostiteljstvu, frizeri, advokati, farmaceuti i električari trenutno se nalaze pri dnu liste izloženosti veštačkoj inteligenciji.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da će tako ostati zauvek, jer se mogućnosti veštačke inteligencije ubrzano razvijaju i menjaju način rada u sve većem broju profesija.