Malo koji roditelj će priznati da je njegovo dete razmaženo, ali stručnjaci ističu da je to češće nego što se misli.
Razmažena deca često su manje zahvalna, emotivno nezrelija i sklonija manipulaciji od svojih vršnjaka. Nerijetko pokušavaju da utiču na roditelje i ljude oko sebe kako bi dobila ono što žele, a za obavljanje svakodnevnih obaveza često očekuju nagradu.
Grupa terapeuta i psihologa, stručnjaka za roditeljstvo, izdvojila je sedam najčešćih znakova koji mogu ukazivati na to da je dete razmaženo, prenosi HuffPost.
Nikada nisu zadovoljni onim što imaju
Razmažena deca mogu imati mnogo igračaka, odeće i drugih stvari, ali im to često nije dovoljno.
„Pošto imaju mnogo, sklona su da budu nezahvalna i pomalo pohlepna“, objašnjava psihološkinja Michele Borba.
Umesto da pokažu zahvalnost za ono što imaju, više su usmerena na dobijanje novih stvari.
Terapeutkinja Lenaya Smith Crawford dodaje da takva deca vremenom ređe govore „hvala“, a sve češće „ja hoću“.
Ne odustaju dok ne dobiju ono što žele
Razmažena deca često koriste različite manipulativne taktike kako bi ostvarila svoje želje.
Kao primer, Smit Kraford navodi situaciju u kojoj dete jednom roditelju kaže da mu je drugi roditelj već dozvolio nešto, iako to nije istina.
Morate da ih podmićujete ili molite da obave obaveze
Normalno je da detetu ponekad treba podsticaj da uradi nešto poput spremanja igračaka ili pranja zuba.
Međutim, ako dete uporno odbija osnovne obaveze dok ne dobije nagradu, novac ili poklon, to može biti znak razmaženosti.
„Ako se oslanjate na mito kako biste motivisali dete da izvršava obaveze, nemojte se iznenaditi ako vas jednog dana pita koliko ćete mu platiti da nešto uradi“, upozorava psihološkinja Suzanne Gelb.
Ne znaju da podnesu poraz
Većina dece ne voli da gubi, ali razmaženoj deci je posebno teško da prihvate poraz u društvenim igrama ili sportskim aktivnostima.
„Ako vaše dete stalno krivi druge za loš rezultat, očekuje pohvale za sve što uradi, viče na druge i ne priznaje tuđ uspeh, moguće je da je razmaženo“, kaže terapeutkinja Virginia Williamson.
Žele sve odmah
Razmažena deca teško podnose čekanje.
Kada nešto požele, očekuju da to dobiju odmah, bez obzira na okolnosti.
Mnogi roditelji, kako navodi Borba, popuste jer im je lakše da ispune zahtev nego da dete nauče strpljenju i odlaganju zadovoljstva.
Misle da su najvažniji
Egocentričnost je još jedna osobina koja se često povezuje sa razmaženom decom.
Takva deca retko razmišljaju o tome kako njihovo ponašanje utiče na druge.
„Razmažena deca više razmišljaju o sebi nego o drugima. Osećaju da imaju pravo na poseban tretman i očekuju posebne usluge od ljudi oko sebe“, ističe Borba.
Burno reaguju kada čuju „ne“
Mnogoj deci nije lako da prihvate odbijanje, ali razmažena deca često burno reaguju kada ne dobiju ono što žele.
Iako su izljevi besa u ranom uzrastu uobičajeni, ako se takvo ponašanje nastavi i kasnije, može ukazivati na problem.
„Kako vaše dete reaguje na reč ‘ne’? Razmažena deca ne podnose taj odgovor. Očekuju da dobiju ono što žele i uglavnom su navikla da to i dobiju“, zaključuje Borba.