Deca u vrtićima širom nekadašnjeg Sovjetskog Saveza ponekad su spavala na otvorenom, čak i tokom zime, kada su temperature padale znatno ispod nule. Ova praksa danas može da deluje neobično, pa čak i opasno, ali u tadašnjem društvu svež vazduh smatran je važnim delom brige o zdravlju dece.
Slična praksa može se i danas videti u pojedinim skandinavskim zemljama, poput Norveške, gde neka deca tokom dnevnog odmora spavaju u kolicima na otvorenom, čak i kada je hladno, uz odgovarajuću odeću i nadzor.
Ali zašto se to radilo u sovjetskim vrtićima i da li je takav način spavanja zaista bio bezbedan?
Novinari portala „Russia Beyond“ proučavali su dokument pod nazivom „Sanitarna pravila i propisi za dečje vrtiće“ iz 1985. godine, koji su odobrile tadašnje zdravstvene vlasti SSSR-a.
Prema tim propisima, prostorije vrtića morale su da se provetravaju najmanje dva puta dnevno, dok je deci trebalo redovno omogućavati boravak, igru i šetnju na otvorenom.
Osoblje je bilo dužno da vodi računa o tome da deca budu dovoljno toplo obučena, ali ne i previše utopljena. Zimski kaputi bili su obavezni kada bi temperatura pala ispod četiri stepena Celzijusa.
Zanimljivo je da se u tim sanitarnim pravilima ne pominje izričito spavanje na otvorenom. Ipak, sačuvane fotografije iz tog perioda prikazuju decu kako spavaju napolju, često u redovima kolica ili krevetića, dobro umotana u ćebad.
Postoje i brojna svedočenja ljudi koji su detinjstvo proveli u Sovjetskom Savezu i koji se sećaju ovakve prakse. Njihova iskustva ukazuju na to da je spavanje na otvorenom postojalo u pojedinim vrtićima, mada nije moguće zaključiti da je bilo jednako rasprostranjeno u svim delovima ogromne sovjetske države.
Jedan od prioriteta ranih sovjetskih vlasti bila je borba protiv zaraznih bolesti, uključujući tuberkulozu, koja je predstavljala veliki javnozdravstveni problem.
Do početka tridesetih godina 20. veka, u ustanovama za lečenje tuberkuloze radilo je više od 25.000 lekara. Prema navedenim istorijskim podacima, do 1957. godine u Sovjetskom Savezu protiv tuberkuloze vakcinisano je više od 130 miliona ljudi.
Pored vakcinacije i razvoja zdravstvenih ustanova, značajno mesto zauzimale su higijenske navike i edukacija stanovništva. U vrtićima su decu učili važnosti čistoće, provetravanja prostorija, redovnog boravka na otvorenom i fizičke aktivnosti.
Svež vazduh smatrao se važnim za zdravlje, a boravak napolju bio je deo svakodnevne rutine. U tadašnjim shvatanjima, boravak na hladnoći uz odgovarajuću odeću povezivao se sa jačanjem organizma i boljom otpornošću.
Ipak, važno je razlikovati istorijske zdravstvene prakse od današnjih medicinskih preporuka. Spavanje na otvorenom pri niskim temperaturama nije samo po sebi dokazano sredstvo za jačanje imuniteta, a neadekvatna zaštita od hladnoće može da dovede do pothlađivanja. Bezbednost zavisi od temperature, vetra, odeće, trajanja boravka i stalnog nadzora odraslih.
Zbog toga praksa koja se u jednom istorijskom periodu smatrala korisnom ne mora nužno biti prikladna za svako dete ili svaku vremensku situaciju.