Deca koja odrastaju uz strogu majku perfekcionistu, koja od njih stalno zahteva najbolje rezultate, mogla bi u odraslom dobu da budu podložnija problemima sa alkoholom, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema rezultatima studije, pojedine osobe mogu da posegnu za alkoholom kako bi se lakše nosile sa depresivnim osećanjima koja nastaju kada ne uspeju da ispune sopstvena ili nametnuta očekivanja o savršenstvu.
Istraživači sa Univerziteta države Arizona utvrdili su da su studentkinje koje su imale autoritarne majke, ali ne i autoritarne očeve, pokazivale izraženije perfekcionističke tendencije. Takav obrazac može biti povezan sa depresivnim simptomima, ali i sa rizičnijim obrascima konzumiranja alkohola.
Studija ukazuje na to da odstupanje od visokih standarda kod nekih mladih ljudi može da izazove osećaj da nisu dovoljno dobri. Ti standardi mogu biti oni koje su sami sebi postavili ili očekivanja koja su im nametnuli roditelji, naročito majke.
Zanimljivo je da, prema navedenim rezultatima, autoritarno ponašanje očeva nije pokazalo istu povezanost sa depresivnim simptomima i prekomernom upotrebom alkohola kod studentkinja.
Ipak, to ne znači da stroge majke nužno dovode do alkoholizma kod dece. Istraživanja ove vrste ukazuju na moguće povezanosti, a ne dokazuju da je jedan roditeljski stil direktan uzrok kasnijih problema. Na razvoj zavisnosti utiču brojni faktori, uključujući genetiku, psihičko zdravlje, životne okolnosti i društveno okruženje.
Perfekcionizam je osobina koja se često potcenjuje, iako u određenim okolnostima može ozbiljno da utiče na mentalno zdravlje. Kada potreba za savršenstvom postane preterana, može biti povezana sa anksioznošću, depresivnim simptomima, hroničnim stresom, poremećajima ishrane i opsesivno-kompulzivnim simptomima.
Potreba da se bude savršen u očima drugih može postati veliko psihičko opterećenje. Roditelji koji postavljaju previsoke zahteve svojoj deci, čak i kada to rade sa najboljim namerama, mogu nenamerno da doprinesu tome da deca sopstvenu vrednost počnu da mere isključivo kroz uspeh i tuđe odobravanje.
Kada su roditelji previše uključeni u sve aktivnosti i odluke deteta, ono može imati manje prilika da razvije samostalnost, da uči iz sopstvenih grešaka i da izgradi poverenje u svoje odluke.
Kombinacija strogih pravila, preterane kontrole i nedostatka emocionalne podrške može dodatno da oteža odnos između roditelja i deteta. Kao odgovor na nerealna očekivanja, neka deca mogu postati nesrećna, povučena ili razdražljiva, dok druga mogu reagovati prkosno ili agresivno.
Stručnjaci naglašavaju da roditeljski stil može da utiče na razvoj samodiscipline, odgovornosti i sposobnosti donošenja odluka. Međutim, preterana strogost ne mora nužno da dovede do pozitivnih rezultata. Kod neke dece može izazvati upravo suprotnu reakciju – otpor prema pravilima i odgovornostima, naročito kada osećaju da nemaju dovoljno kontrole nad sopstvenim životom.
Zato je važno pronaći ravnotežu između jasnih granica, realnih očekivanja i emocionalne podrške. Deci su potrebni pravila i odgovornost, ali i osećaj da su prihvaćena čak i kada pogreše ili ne ostvare očekivane rezultate.