Crna Gora i Slovenija izdvajaju se kao zemlje sa najvećim udelom šumskih površina na Balkanu, dok je razlika između prvoplasirane Crne Gore i Slovenije minimalna. Na drugom kraju liste nalazi se Albanija, sa manje od trećine teritorije pod šumama.
Prema podacima Svetske banke i FAOSTAT-a za 2023. godinu, šume zauzimaju 61,49 odsto kopnene površine Crne Gore, čime je ova zemlja na prvom mestu među deset posmatranih balkanskih država. Slovenija je odmah iza, sa 61,17 odsto, pa razlika između dve zemlje iznosi svega 0,32 procentna poena.
Treće mesto zauzima Kosovo, sa 44,7 odsto, dok je Bosna i Hercegovina četvrta sa 42,73 odsto šumske površine. Kosovo je u prikazanom izvoru posebno navedeno sa podatkom od 44,7 odsto prema nacionalnom inventaru šuma.
Na sredini liste nalazi se Makedonija, čija je teritorija pod šumama 39,71 odsto. To je znatno više nego u Bugarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Grčkoj i Albaniji.
U Bugarskoj šume zauzimaju 36,22 odsto kopnene površine, dok je u Hrvatskoj taj udeo 34,79 odsto. Srbija ima 32,39 odsto šumske površine, a Grčka 30,27 odsto.
Na desetom mestu nalazi se Albanija, gde šume pokrivaju 28,79 odsto kopnene površine. Iako se nalazi na dnu ove balkanske liste, razlika u odnosu na Grčku iznosi nešto više od 1,4 procentna poena, dok je u odnosu na Crnu Goru veća od 32 procentna poena.
Podaci pokazuju koliko su razlike u šumovitosti velike čak i među geografski bliskim zemljama. Crna Gora i Slovenija imaju više od 60 odsto teritorije pod šumama, dok se kod četiri zemlje sa dna liste taj udeo kreće između približno 29 i 36 odsto.
Posebno se izdvaja Crna Gora, koja sa 61,49 odsto ima gotovo duplo veći udeo šuma nego Srbija, dok je njen rezultat više nego dvostruko veći od udela zabeleženog u Albaniji.
Makedonija se sa 39,71 odsto nalazi između dve grupe. Ima znatno veći udeo šuma od Hrvatske, Srbije, Grčke i Albanije, ali je istovremeno primetno ispod Bosne i Hercegovine i Kosova.
Ovakvi podaci ne govore samo o tome koliko je neka zemlja „zelena“, već predstavljaju pokazatelj načina korišćenja zemljišta i prirodnih resursa. Svetska banka indikator „forest area“ definiše kao udeo ukupne kopnene površine koji je pod prirodnim ili zasađenim sastojinama drveća, uz određene kriterijume, dok se, između ostalog, ne računaju voćnjaci, agrošumarstvo, gradski parkovi i bašte.
Kada se pogleda ceo region, razlika je jasna: Crna Gora i Slovenija su na vrhu sa više od 61 odsto šumske površine, dok su Grčka i Albanija ispod 31 odsto. Makedonija je sa gotovo 40 odsto u gornjoj polovini liste.