Iako mnogi građani pri susretu sa zmijom osete strah, većina vrsta koje nastanjuju Srbiju potpuno je bezopasna za čoveka.
Od desetak vrsta zmija koje žive na teritoriji Srbije, samo tri su otrovne. Reč je o poskoku, šarki i planinskom šarganu, poznatom i kao ursinijeva šarka.
Upravo ove tri vrste smatraju se najopasnijim zmijama u zemlji, mada su ujedi sa smrtnim ishodom danas veoma retki zahvaljujući brzoj medicinskoj pomoći i dostupnosti protivotrova.
Stručnjaci ističu da zmije uglavnom izbegavaju ljude i da do ujeda najčešće dolazi kada se životinja oseti ugroženom, bude nagažena ili kada joj čovek pokuša da priđe.
Najopasnije zmije u Srbiji: Poskok je najveća pretnja
Poskok je bez sumnje najpoznatija i najopasnija zmija koja nastanjuje Srbiju. Može se pronaći u kamenitim predelima, na sunčanim padinama, u šumama, vinogradima i na planinskim područjima širom zemlje. Posebno je rasprostranjen u južnim i istočnim krajevima Srbije.
Najlakše se prepoznaje po karakterističnom roščiću na vrhu njuške, po kojem se razlikuje od svih ostalih evropskih zmija. Odrasli primerci najčešće dostižu dužinu između 60 i 90 centimetara, mada pojedine jedinke mogu biti i duže.
Na leđima ima tamnu cik-cak šaru koja se proteže duž celog tela. Boja može varirati od sive i smeđe do crvenkaste, u zavisnosti od staništa.
Otrov poskoka sadrži snažne hemotoksine koji oštećuju tkivo i utiču na krvotok. Ujed izaziva jak bol, otok i promenu boje kože, a u težim slučajevima mogu se javiti mučnina, vrtoglavica, ubrzan rad srca, pad krvnog pritiska i problemi sa disanjem.
Iako su smrtni slučajevi retki, poskok se smatra jednom od najotrovnijih zmija Evrope i svaki ujed zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Poskok se uglavnom hrani glodarima, gušterima i manjim pticama. Najčešće napada iz zasede, čekajući da mu plen priđe dovoljno blizu.
Šarka – otrovnica rasprostranjena širom Evrope
Šarka je druga otrovna zmija koja živi u Srbiji. Rasprostranjena je u planinskim i šumskim područjima, naročito na većim nadmorskim visinama. Može se pronaći na Tari, Zlatiboru, Kopaoniku, Staroj planini i drugim planinskim predelima.
U odnosu na poskoka, šarka nema roščić na njušci, ali poseduje prepoznatljivu tamnu cik-cak šaru na leđima. Najčešće naraste između 50 i 70 centimetara.
Iako je njen otrov slabiji od otrova poskoka, i dalje može predstavljati ozbiljnu opasnost, posebno za decu, starije osobe i ljude sa zdravstvenim problemima. Simptomi ujeda uključuju bol, oticanje, crvenilo, mučninu i opštu slabost.
Šarka je uglavnom mirna zmija i retko napada bez razloga. Kao i većina zmija, nastoji da pobegne čim oseti prisustvo čoveka. Ujedi se najčešće događaju kada se životinja slučajno nagazi ili kada joj se previše približi.
Hrani se sitnim sisarima, žabama, gušterima i manjim pticama. Aktivna je od proleća do jeseni, dok zimu provodi u skrovištima i pukotinama stena.
Planinski šargan – retka i ugrožena otrovnica
Treća otrovna zmija Srbije je planinski šargan, poznat i kao ursinijeva šarka. Reč je o najređoj otrovnici u zemlji, koja naseljava određene planinske predele sa travnatim staništima.
Ova zmija je manja od poskoka i šarke i obično ne prelazi dužinu od 60 centimetara. Prepoznatljiva je po tamnoj šari na leđima i vitkijem telu.
Njegov otrov je slabiji od otrova poskoka i šarke, ali i dalje može izazvati zdravstvene probleme ukoliko dođe do ujeda. Zbog male brojnosti i ograničenog područja rasprostranjenosti, susreti sa ovom vrstom veoma su retki.
Planinski šargan smatra se ugroženom vrstom i zaštićen je zakonom. Njegov opstanak ugrožavaju uništavanje staništa, klimatske promene i ljudske aktivnosti.
Kako postupiti u slučaju ujeda zmije?
Bez obzira na to koja je vrsta zmije u pitanju, stručnjaci savetuju da se nakon ujeda odmah potraži medicinska pomoć. Osoba koja je ujedenа treba da ostane što mirnija kako bi se usporilo širenje otrova kroz organizam.
Ne preporučuje se zasecanje rane, isisavanje otrova, stavljanje leda ili podvezivanje ekstremiteta, jer takvi postupci mogu dodatno pogoršati stanje. Najvažnije je da se povređena osoba što pre transportuje do najbliže zdravstvene ustanove.
Važna uloga zmija u prirodi
Iako izazivaju strah kod mnogih ljudi, zmije imaju značajnu ulogu u održavanju prirodne ravnoteže. Hrane se glodarima i drugim sitnim životinjama, čime kontrolišu njihovu brojnost i sprečavaju prekomerno razmnožavanje.
Stručnjaci naglašavaju da zmije nisu agresivne životinje i da čoveka ne vide kao plen. Većina susreta završava se njihovim povlačenjem, dok do ujeda uglavnom dolazi usled neopreza ili pokušaja hvatanja životinje.
Zbog toga se prilikom boravka u prirodi preporučuje nošenje zatvorene obuće, oprez pri kretanju kroz visoku travu i kamenjare, kao i izbegavanje svakog nepotrebnog kontakta sa zmijama koje se sretnu u njihovom prirodnom okruženju.
