Mnogi ljudi imaju utisak da godine prolaze sve brže. Detinjstvo nam je delovalo beskrajno, dok odraslo doba prolazi u tren oka. Za to postoji objašnjenje, a postoji i način da se taj osećaj makar delimično uspori.
Gotovo svako s godinama primećuje istu pojavu. Kao odrasli, često se iznenadimo koliko je brzo prošla još jedna godina. Iako vreme objektivno prolazi istim tempom, naš doživljaj vremena se menja.
Godina postaje sve manji deo života
Jedno od objašnjenja je matematičke prirode.
Za dete od pet godina jedna godina predstavlja petinu njegovog celokupnog života.
Za osobu od pedeset godina ista ta godina čini tek pedeseti deo života.
Kako starimo, svaka nova godina zauzima sve manji deo našeg ukupnog životnog iskustva, pa nam se čini da prolazi sve brže.
Mozak pamti ono što je novo
Drugo objašnjenje krije se u načinu na koji naš mozak pamti događaje.
Vreme doživljavamo kroz nova iskustva.
U detinjstvu je gotovo sve novo i doživljava se prvi put, zbog čega nastaje veliki broj uspomena. Zato nam taj period, kada ga se kasnije prisećamo, deluje mnogo duže.
U odraslom dobu svakodnevica često postaje rutina. Dani liče jedan na drugi, mozak beleži manje novih iskustava, pa se čitavi meseci u sećanju stapaju u jednu celinu.
Kako usporiti osećaj da vreme leti?
Upravo zbog toga postoji način da promenimo sopstvenu percepciju vremena.
Nova i nepoznata iskustva stvaraju više uspomena, pa nam se, kada se osvrnemo unazad, čini da je vreme bilo bogatije i duže, piše N1info.ba.
Putovanje na nepoznatu destinaciju, učenje nove veštine ili promena svakodnevne rutine podstiču mozak da ponovo obraća pažnju na ono što se dešava.
Isti princip važi i za male stvari – drugačiji put do posla ili nova aktivnost tokom vikenda mogu napraviti veliku razliku.
Vreme ne možemo da zaustavimo, ali možemo da ga ispunimo iskustvima koja će ostaviti više tragova u našem sećanju. Upravo ti tragovi određuju koliko nam život deluje dug kada se osvrnemo na njega.