Pandemije, ratovi i geopolitičke tenzije snažno su pogodili veliki deo turističkog sektora poslednjih godina, ali je industrija krstarenja pokazala izuzetnu otpornost.
Nakon kratkotrajnog pada tokom pandemije, kruzeri ponovo beleže rekordnu potražnju, dok broj putnika i prihodi najvećih svetskih kompanija nastavljaju snažno da rastu.
Prema podacima Međunarodnog udruženja kruzing kompanija (CLIA), više od 37 miliona ljudi prošle godine bilo je na krstarenjima širom sveta, što predstavlja najveći broj u istoriji.
Ove godine očekuje se više od 38 miliona putnika, dok bi do 2029. godine taj broj mogao da premaši čak 42 miliona.
Stručnjaci ističu da su se navike potrošača promenile.
Građani danas češće odlažu kupovinu automobila, nameštaja ili druge skupe robe, ali nisu spremni da se odreknu putovanja i novih iskustava.
To je posebno vidljivo u Nemačkoj, jednom od najvećih evropskih tržišta za krstarenja.
Uprkos ekonomskom usporavanju, broj Nemaca koji odlaze na krstarenja nastavlja da raste, piše Dojče Vele.
Velika prednost
Najveća prednost krstarenja, prema mišljenju analitičara, jeste koncept „sve na jednom mestu“.
Tokom jednog krstarenja putnicima su na raspolaganju smeštaj, hrana, zabava, sportski sadržaji i velnes, dok obilaze više destinacija bez potrebe da organizuju prevoz ili menjaju hotele.
Današnja ponuda obuhvata gotovo sve segmente tržišta – od pristupačnijih krstarenja do luksuznih putovanja na najvećim kruzerima na svetu, koji mogu da prime više od 7.500 putnika.
Posebni programi namenjeni su porodicama, parovima, samcima i ljubiteljima muzike, gastronomije ili kulturnih sadržaja.
Najveće tržište i dalje su Sjedinjene Američke Države, gde je prošle godine zabeleženo više od 20 miliona putnika na okeanskim krstarenjima, dok je Nemačka drugo najveće tržište sa gotovo tri miliona putnika godišnje.
Iako se na prvi pogled čini da kompanije najveći deo prihoda ostvaruju prodajom krstarenja, stručnjaci ističu da najveći profit zapravo dolazi od potrošnje putnika na samom brodu.
Specijalizovani restorani, velnes centri, kazina, prodavnice, izleti na destinacijama i prodaja pića donose znatno veće profitne marže od samih karata.
Pošto putnici najveći deo vremena provode na brodu, veliki deo njihove potrošnje ostaje u okviru iste kompanije.
Koliko je takav poslovni model uspešan pokazuje primer kompanije Royal Caribbean Group, koja je prošle godine ostvarila neto dobit veću od četiri milijarde dolara.
Svetskim tržištem krstarenja dominiraju tri američke kompanije – Carnival Corporation, Royal Caribbean Group i Norwegian Cruise Line.
Mnogi evropski brendovi, poput AIDA Cruises i Mein Schiff, deo su ovih velikih međunarodnih grupacija.
Industrija krstarenja i dalje je osetljiva na međunarodne krize.
Tenzije na Bliskom istoku i problemi u Ormuskom moreuzu primorali su pojedine kompanije da poslednjih meseci promene rute, dok su neki brodovi privremeno bili blokirani u lukama.
Deo putnika morao je da se vrati kući avionom, što je prevoznicima stvorilo dodatne troškove.
Rast cena goriva takođe povećava poslovne troškove, zbog čega su neka planirana krstarenja Persijskim zalivom privremeno otkazana.
Ipak, za razliku od hotelskih kompleksa, kruzeri imaju veliku prednost – mogu relativno brzo da promene rutu i preusmere se na druga tržišta.
Zbog toga najveće kompanije i dalje najveći fokus zadržavaju na Karibima, Mediteranu i Baltičkom moru, gde je potražnja i dalje veoma snažna.
Uprkos rekordnim rezultatima, industrija se suočava sa ozbiljnim izazovima. Brodarske kompanije i dalje otplaćuju dugove nastale tokom pandemije, a istovremeno ulažu ogromna sredstva u izgradnju novih brodova.
Jedan kruzer najnovije generacije danas košta između 1,5 i 2 milijarde dolara, što ga čini jednim od najskupljih turističkih projekata na svetu.
Istovremeno, ekološki propisi postaju sve stroži, pa sve veći broj novih brodova koristi tečni prirodni gas (LNG) ili druga goriva sa nižim emisijama štetnih gasova.
Kompanije ulažu i u nove tehnologije kako bi ispunile sve strože standarde u evropskim i svetskim lukama.
Stručnjaci veruju da će održivost biti najveći izazov za industriju u narednim godinama.
Iako putnici podržavaju ekološki prihvatljivija rešenja, većina njih i dalje nije spremna da plati znatno višu cenu za održivije krstarenje, što brodarskim kompanijama otežava da nadoknade velika ulaganja u zelene tehnologije.