Dan sveslovenskih prosvetitelja Saints Cyril and Methodius, koji se obeležava 24. maja, predstavlja jedan od najvažnijih datuma u kulturnoj i obrazovnoj istoriji slovenskih naroda.
Njihov rad u IX veku postavio je temelje slovenske pismenosti, obrazovanja i književnosti, ostavljajući trajno nasleđe koje i danas ima veliki značaj za očuvanje nacionalnog identiteta i jezičke tradicije.
Braća iz Soluna, Konstantin Filozof – Ćirilo i Metodije, stvorili su glagoljicu, prvo slovensko pismo, i preveli najvažnije bogoslužbene knjige na razumljiv slovenski jezik.
Njihovo delo nastavili su učenici među kojima se posebno izdvajaju Saint Clement of Ohrid i Saint Naum of Ohrid.
Iako se praznik svake godine obeležava svečanostima i kulturnim manifestacijama, pitanje odnosa prema jeziku, pismenosti i kulturi i dalje ostaje aktuelno.
Profesorka makedonskog jezika i književnosti Angela Petkovska smatra da je poslednjih godina primetno veće interesovanje za obeležavanje ovakvih značajnih datuma.
Međutim, prema njenim rečima, interesovanje mladih za književnost i savremenu makedonsku kulturu još uvek nije na željenom nivou, što se vidi i kroz nedovoljno poznavanje domaćih autora.
Kao primer navela je književnicu Olivera Qorveziroska, dobitnicu nagrade za roman godine za delo Tri Marii, koju mnogi građani ne prepoznaju uprkos njenom značaju za savremenu književnost.
Petkovska veruje da će aktivnosti pokrenute poslednjih godina prerasti u tradiciju koja će doprineti većoj brizi o jeziku, književnosti i kulturnom nasleđu.
Nasleđe Svetih Ćirila i Metodija ne čuva se samo svečanim akademijama, već i svakodnevnim čitanjem, pravilnom upotrebom jezika, podrškom domaćim autorima i poštovanjem kulturnih vrednosti.