Švedska vlada zalaže se za vraćanje fizičkih knjiga, papira i olovaka u učionice, nadajući se da će preokrenuti pad pismenosti među učenicima.
Međutim, veće oslanjanje na analogne alate izazvalo je kritike tehnoloških kompanija, prosvetnih radnika i stručnjaka za računarstvo, koji upozoravaju da bi takav potez mogao da ugrozi buduće mogućnosti zapošljavanja učenika, pa čak i da našteti ekonomiji nordijske zemlje, prenosi BBC.
U srednjoj školi u Naka, nedaleko od Stokholm, maturanti iz školskih torbi danas vade laptopove, ali i stvari koje, kako kažu, nisu koristili toliko često pre nekoliko godina.
„Sada mnogo češće iz škole donosim nove knjige i štampane materijale“, kaže osamnaestogodišnja Sofi.
Dodaje da je jedan nastavnik „počeo da štampa sve tekstove koje koriste na času“, dok je digitalna platforma za učenje matematike zamenjena radom isključivo iz udžbenika.
Takva slika u suprotnosti je sa reputacijom Švedske kao jednog od tehnološki najnaprednijih društava u Evropi, poznatog po visokom nivou digitalnih veština i razvijenoj startap sceni, navodi Index.hr.
Digitalna revolucija u školama
Laptopovi su postali uobičajeni u švedskim učionicama krajem 2000-ih i početkom 2010-ih godina.
Do 2015. godine oko 80 odsto učenika državnih srednjih škola imalo je pristup ličnom digitalnom uređaju.
Prethodna vlada, predvođena socijaldemokratama, 2019. godine uvela je obaveznu upotrebu tableta u predškolskim ustanovama kako bi i najmlađu decu pripremila za sve digitalniji privatni i poslovni život.
Ipak, sadašnja desna koaliciona vlada, koja je preuzela vlast 2022. godine, vodi obrazovni sistem u drugom pravcu.
„Zapravo pokušavamo da se što više udaljimo od ekrana“, rekao je Johan Forssell, portparol Liberalne partije za obrazovanje, čiji je lider ministar obrazovanja Švedske.
„Kod starijih učenika možda mogu da se koriste nešto više, ali kada je reč o mlađoj deci, mislim da ekrane uopšte ne bi trebalo koristiti.“
Vlada često koristi slogan „från skärm till pärm“ („od ekrana do korica“), tvrdeći da nastava bez ekrana stvara bolje uslove za koncentraciju i razvoj veština čitanja i pisanja.
Nove mere i pad pismenosti
Od 2025. godine predškolske ustanove više nisu obavezne da koriste digitalne alate, a deci mlađoj od dve godine neće se davati tableti.
Kasnije ove godine na snagu će stupiti i zabrana mobilnih telefona u školama, čak i u obrazovne svrhe.
Školama je već dodeljeno više od 2,1 milijarde švedskih kruna (oko 200 miliona dolara) za ulaganje u udžbenike.
Nova nastavna reforma, zasnovana na učenju iz udžbenika, trebalo bi da bude uvedena 2028. godine.
„Čitanje pravih knjiga, pisanje na papiru i rešavanje matematike na papiru mnogo su bolji ako želimo da deca steknu znanje koje im je potrebno“, smatra Forssell.
Promena pristupa usledila je nakon konsultacija sa akademskim istraživačima i obrazovnim organizacijama.
„Sve je veća svest o ometanjima koja tehnologija izaziva u učionici“, kaže dr Sissela Nutley, neurolog sa Karolinska Institutet u Stokholmu.
Ona upozorava da učenici mogu lakše da izgube koncentraciju, dok međunarodna istraživanja ukazuju da čitanje sa ekrana može otežati obradu informacija.
PISA rezultati i upozorenja stručnjaka
Vlada se nada da će povratak tradicionalnim metodama poboljšati poziciju Švedske na OECD PISA listi.
Nakon pada rezultata 2012. godine i novog značajnog nazadovanja u matematici i čitanju 2022. godine, Švedska je, iako i dalje iznad proseka OECD-a, ostvarila slabije rezultate u pismenosti od Velike Britanije, SAD, Danske i Finske.
„Znamo da deca koja su prošla čitavo školovanje uz mnogo ekrana zaostaju u međunarodnim istraživanjima“, kaže Forssell.
Izveštaj OECD-a o obrazovanju u Švedskoj iz januara ove godine zaključio je da učenici imaju koristi od pristupa digitalnim alatima, ali je ukazao i na visok nivo digitalnih ometanja tokom nastave.
Andreas Schleicher, direktor za obrazovanje OECD-a, smatra da je Švedska „jednostavno uvela veliki broj uređaja i tehnologija u učionice bez jasnih pedagoških ciljeva“.
Upozorenja iz poslovne zajednice
Strategija vlade izazvala je burne reakcije u poslovnim krugovima.
Švedsko udruženje za obrazovne tehnologije upozorava da bi manje digitalnog obrazovanja moglo da ostavi učenike nespremnim za tržište rada budućnosti.
„Svima su potrebne osnovne digitalne veštine čak i za ulazak na tržište rada“, kaže Janni Jeppesen, izvršna direktorka udruženja, pozivajući se na procenu Evropske unije prema kojoj će 90 odsto poslova uskoro zahtevati digitalne veštine.
Ona je takođe izrazila zabrinutost zbog mogućeg uticaja na preduzetništvo, upozoravajući da bi tehnološke kompanije poput Spotify mogle da presele poslovanje ukoliko u Švedskoj ne budu mogle da pronađu dovoljno IT stručnjaka.
Podeljena mišljenja o budućnosti
Jedno od spornih pitanja jeste i veštačka inteligencija.
Dok vlada želi da srednje škole obrađuju mogućnosti i rizike koje donosi AI, pojedini kritičari, poput profesorke Lina Stenliden sa Linköping University, upozoravaju da bi izostavljanje veštačke inteligencije iz nastave za mlađu decu moglo da stvori „digitalni jaz“.
Forssell odbacuje takve tvrdnje i smatra da deca najpre moraju da savladaju osnovne veštine.
„Ljudima možete pružiti prilike koje im nejednakost uskraćuje tako što ćete im obezbediti kvalitetno obrazovanje“, rekao je on.
Jeppesen, međutim, njegov stav naziva „populističkim“, tvrdeći da rasprava o digitalnom i analognom obrazovanju odvlači pažnju od drugih problema, poput nejednake raspodele resursa.
I među maturantima u Naki mišljenja su podeljena.
„Internet je na neki način preuzeo mlađe generacije i primetio sam da mnogo lakše gube koncentraciju“, kaže osamnaestogodišnji Aleksios.
S druge strane, devetnaestogodišnja Jasmin smatra da bi škole trebalo još više da koriste računare.
„Trebalo bi više da se fokusiramo na računare. Hajde da budemo iskreni, ceo svet danas koristi računare.“