Tokom 2026. godine projekat Lesoto Hajlends Voter (LHWP) ponovo je dospeo u centar pažnje nakon otvaranja mosta Senku 22. aprila i napretka druge faze projekta, koja uključuje branu Polihali i 38 kilometara dug tunel za prenos vode do Kacea.
Prema izveštaju Associated Press, projekat koristi planinsku geografiju Lesoto kako bi gravitacionim putem transportovao vodu u vodovodni sistem Južna Afrika, najveće ekonomije afričkog kontinenta, snabdevajući provinciju Gauteng, u kojoj se nalazi Johanesburg.
Razmere projekta otkrivaju retku vrstu zavisnosti. Prema navodima AP-a, postoji 60 odsto verovatnoće da voda koja se troši u Gautengu potiče iz Lesota, dok se očekuje da nova faza poveća izvoz vode sa 780 miliona na više od 1,27 milijardi kubnih metara godišnje.
Podaci Agencije za razvoj visoravni Lesota (LHDA), objavljeni 4. marta 2026. godine, pokazali su da je izgradnja brane Polihali završena 44 odsto, dok je tunel za prenos vode završen 51 odsto. Time Lesoto praktično postaje svojevrsni vodeni rezervoar za Južnu Afriku.
Logika projekta je jednostavna, ali neuobičajena – planinska država izvozi vodu na nacionalnom nivou kako bi podržala funkcionisanje najveće ekonomije kontinenta.
Sistem brana, tunela i mostova
LHWP obuhvata mrežu velikih brana, akumulacija i tunela probijenih kroz planinske masive.
U prvoj fazi objekti poput brane Kace već su pokazali održivost projekta, jer akumulacije smeštene na višim nadmorskim visinama omogućavaju prirodan protok vode.
Druga faza značajno proširuje kapacitete sistema izgradnjom brane Polihali i novog tunela dugog oko 38 kilometara, koji će povezati rezervoare i povećati količinu vode koja se transportuje.
Pored toga, izgrađena je i dodatna infrastruktura, uključujući mostove i pristupne puteve neophodne za radove u teško dostupnim područjima. Među njima je i most dug oko 825 metara i visok 90 metara, projektovan za prelazak preko dubokih dolina.
Složenost inženjerskih radova odražava izazove gradnje na jednom od najzahtevnijih terena afričkog kontinenta.
Više od 1,27 milijardi kubnih metara vode godišnje
Završetkom druge faze očekuje se da ukupan kapacitet sistema premaši 1,27 milijardi kubnih metara vode godišnje, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na početnu fazu, koja je već omogućavala transport oko 780 miliona kubnih metara godišnje.
Takva količina dovoljna je za snabdevanje miliona ljudi, ali i za održavanje industrijskih i komercijalnih aktivnosti u jednom od najnaseljenijih i ekonomski najaktivnijih regiona Afrike.
Na taj način voda postaje strateški nacionalni resurs sa direktnim uticajem na ekonomiju Južne Afrike.
Prirodni pad terena smanjuje troškove
Jedan od najefikasnijih aspekata projekta jeste korišćenje same geografije za transport vode.
Pošto se Lesoto nalazi na velikoj nadmorskoj visini, voda se usmerava prema Južnoj Africi koristeći prirodni pad terena.
Takav sistem smanjuje potrebu za stalnim pumpanjem, čime se dugoročno smanjuju operativni troškovi i potrošnja energije.
Inženjersko rešenje koristi nadmorsku visinu kao prirodnu prednost i čini čitav sistem održivijim sa energetskog aspekta.
Gauteng zavisi od vode iz Lesota
Johanesburg i čitava provincija Gauteng predstavljaju centar stanovništva i ekonomskih aktivnosti Južne Afrike. Snabdevanje vodom u toj oblasti godinama je izazov zbog velike potražnje.
LHWP je postao ključni element u obezbeđivanju stabilnog vodosnabdevanja, naročito tokom sušnih perioda ili povećane potrošnje.
Bez ovog sistema pritisak na lokalne izvore vode bio bi znatno veći, što bi povećalo rizik od nestašica.
Ova zavisnost od spoljne infrastrukture pokazuje visok stepen povezanosti dve države.
Lesoto pretvara vodu u strateški kapital
Za Lesoto projekat predstavlja jedan od najvažnijih izvora prihoda iz inostranstva.
Izvoz vode donosi naknade koje plaća Južna Afrika, čime se značajno doprinosi nacionalnoj ekonomiji.
Na taj način prirodni resurs postaje ekonomski kapital, omogućavajući zemlji da svoju geografsku poziciju pretvori u izvor prihoda.
Istovremeno, ovakav model otvara pitanja dugoročne održivosti i upravljanja resursima. Voda više nije samo prirodno bogatstvo, već i izvozni proizvod od strateškog značaja.
Velike investicije i ekološki izazovi
Realizacija projekta podrazumeva velike logističke izazove. Brojne lokacije na kojima se grade brane i tuneli nalaze se u udaljenim i teško pristupačnim područjima.
To zahteva transport opreme, građevinskog materijala i radne snage u složenim uslovima, kao i detaljno planiranje kako bi se izbegla kašnjenja i osigurala bezbednost radova.
Visoka cena projekta odražava njegov obim i tehničku složenost, dok gradnja u ekstremnim uslovima dodatno povećava troškove.
Kao i svaki veliki infrastrukturni projekat, LHWP ima i ekološke i društvene posledice. Izgradnja brana može promeniti ekosisteme, tokove reka i uslove života lokalnog stanovništva.
U pojedinim slučajevima stanovnici su preseljeni kako bi se omogućila izgradnja objekata, uz programe nadoknade i relokacije.
Primer međunarodne saradnje
LHWP se često navodi kao primer uspešne međunarodne saradnje u upravljanju vodnim resursima.
Partnerstvo između Lesota i Južne Afrike pokazuje kako države mogu strateški da dele resurse i razvijaju zajedničku infrastrukturu.
Takav model mogao bi da posluži kao primer i drugim regionima sveta gde postoji neravnomerna raspodela vode.
Rast projekta potvrđuje globalni trend – voda sve više postaje strateški resurs uporediv sa energijom i mineralnim bogatstvima.
Kako potražnja raste, a dostupnost vode varira od regiona do regiona, sistemi za njen prenos dobijaju sve veći geopolitički značaj.
Mala država od ključnog značaja za veliku ekonomiju
Primer Lesota i Južne Afrike pokazuje kako geografija može promeniti ulogu jedne države u regionalnim odnosima.
Mala planinska zemlja postaje ključna za funkcionisanje najveće ekonomije afričkog kontinenta.
Istovremeno, ovaj model otvara pitanja zavisnosti, održivosti i dugoročnog upravljanja resursima. Ne radi se samo o snabdevanju vodom, već i o kontroli nad resursom koji postaje sve vredniji.